Zlato kao hemijski element

Zlato (Aurum, lat – sjaj zore) ima hemijsku oznaku Au.

OSOBINE ZLATA

Zlato pripada grupi PLEMENITIH METALA, mekan je, žute boje veoma otporen na hemijske uticaje. Rastvara se u “carskoj vodici” (smeša koncentrovane azotne i hlorovodonične kiseline) i u rastvoru kalijuma, zatim alkalnim rastvorima cijanida (koristi se u rudarstvu i elektroplatiranju) i u živi kada formira amalgamske legure.

Odlikuje se visokim sjajem, izuzetnom toplotnom i električnom provodljivošću, visokom temperaturom topljenja i relativno malom tvrdoćom. Veoma je rastegljiv i lako se oblikuje (1g može da prekrije površinu fudbalskog igrališta), listići mogu biti debljine 0.0001 mm, a od 1g može da se napravi žica dužine 3.000 m. 

Karekteriše se velikom gustinom, odnosno specifičnom težinom, koja je 19 puta veća od vode, 2,5 puta veća od gvožđa ili bakra i oko 2 puta veća od srebra ili olova.


FIZIČKE OSOBINE ZLATA

Boja

Zlatna

Agregatno stanje

Čvrsto

Tačka topljenja

1.064,18 °‍C

Tačka ključanja

2.856,00 °‍C

Gustina

19.300 kg/m3

Brzina zvuka

1.740m/s

Toplotna provodljivost

317 W/(m·K)

Srec. el. vodljivost

45,2×106 S/m

Mosova tvrdoća

2,5

 

Kristalna Struktura: Kubna rešetka – površinski centrirana            


PRIMENA ZLATA

Obzirom da je postojan u atmosferi najčešće se koristi za izradu ukrasnih predmeta i nakita, zatim u medicini, stomatologiji, slikarstvu, elektronici i galvanotehnici, kosmsotehnologiji,…

Zlato se u velikoj meri koristi kao monetarno zlato i oblik obezbeđenja nacionalnih valuta, odnosno podloga za platni promet.

Godišnja proizvodnja zlata je oko 1.000 t. Procenjuje se da je svo zlato sveta oko 171.300 t. Zanimljivo, kada bi se napravila kocka od svog zlata sveta, ona bi imala ivicu od svega 20 m (kao jedna 6-to spratna zgrada).

Dve trećine svog zlata je u obliku zlatnih poluga i zlatnog novca. 


BOJE ZLATA

Boju legure zlata određuje vrsta i količina legirajućeg elementa:

  • Crveno zlato   – legura s bakrom;
  • Zeleno zlato    – legura s hromom;
  • Plavo zlato      – legura s gvožđem;
  • Žuto zlato        – legura sa srebrom;
  • Belo zlato        – legura zlata s niklom ili paladijumom.

 Saznajte više